pixword solution Pixwords 3 lettres solution Pixwords 5 lettres solution Pixwords 8 lettres solution Pixwords 14 lettres solution Pixwords 16 lettres 4 immagini 1 parola 6 lettere
Balkanski centar za Bliski Istok

Intervju sa Normanom Filkenštajnom

Američki intelektualac Norman Filkenštajn razgovarao je sa Elijasom Stouksom o Hezbolahu, strahovima Izraela od arapskih revolucija i kritikama koje su mu upućene od strane različitih intelektualnih krugova. » više..

Predavanje: Jerusalim – na spojevima kultura

O počecima Jerusalima
– prof dr Rade Božović

Vizuelna kultura Jerusalima u judeohrišćanskoj tradiciji
– prof dr Jelena Erdeljan, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju umetnosti

Jerusalim u islamskoj tradiciji i kulturi
– Ivan Kostić M.A., Balkanski centar za Bliski istok

O trenutnom stanju i svakodnevnom životu ljudi u Jerusalimu
– Mr. Mohammed K. M. NABHAN, Ambasador Palestine u Srbiji,
– Yossef LEVY, Ambasador Izraela u Srbiji

Libija produženje sukoba

Piše: Marija Marović

U najnovijem obraćanju Libijskom narodu audio putem 7. juna, nakon što je NATO intenzivirao vazdušne napade na Tripoli, Gadafi je rekao da će se boriti do smrti jer je bolje da umre kao mučenik nego da se preda, te da je Libija njegova zemlja i da on namerava da u njoj i ostane bez obzira na cenu. Ova izjava se može tumačiti kao iskaz očajnika koji sateran u ćošak i pred svoj kraj bodri sebe i svoje pristalice. Sa druge strane ne vidi se jasan kraj libijskog sukoba već se pre stiče utisak da je na delu igra sa vremenom. Ovo se oslikava i u izjavi američke državne sekretarke Hilari Klinton, koja je 9. juna rekla da je “vreme na našoj strani”.
Na čijoj je strani vreme i kako se njegov dalji protok odražava na dinamiku sukoba u Libiji? » više..

Egipat – revolucija u prekidu

Piše: Ivan Ejub Kostić

U kontekstu skorašnjih sektaških sukoba u Kairu sve češće se s pravom postavlja pitanje – da li je Egipat na pravom putu ka demokratskoj tranziciji? » više..

Da li su Arapi spremni da stvore istinske demokratije ?

Piše: Džejms J. Zogbi

“Da li su Arapi spremni da stvore istinske demokratije ?” je pitanje koje mi često postavljaju ovih dana. Nakon nekoliko razgovora sa onima koji su mi postavljali ovo pitanje, došao sam do zaključka da u najvećem broju slučajeva u njihovoj ideji, je zapravo samo skup pretpostavki o tome šta je to što čini “istinsku demokratiju” i jedno naivno i neistorijsko shvatanje o tome kako demokratije stupaju u život, a potom, kako one nadalje funkcionišu i dalje se razvijaju. » više..

Razgovor sa Nasrom Abu Zajdom

Smrt Nasera Abu Zajda u kairskoj bolnici lišila je arapsko-islamsku kulturu vodećeg glasa racionalizma. Zbog njegovog rada na tumačenju Kurana pre 15 godina upao je u velike probleme, kada su ga religiozni fanatici optužili da je otpadnik od vere. Za to su uspeli da pribave i presudu suda, koja je pretila da ugrozi njegovu ličnu bezbednost. U proteklih 15 godina Abu Zajd je živeo u egzilu. Tada, dok se pripremao da napusti zemlju, razgovarao je sa Monom Anis i Amirom Hoveidi o pozadini njegovih muka i o tome kako je započeo aferu koja je potresala Egipat 1995. godine. U nastavku sledi tekst intervjua objavljenog u ovim novinama 22. juna 1995. » više..

Neoosmanizam i Zapadni Balkan

Piše: Luka Glušac

O novoj spoljnopolitičkoj doktrini Turske počelo je tiho da se raspravlja još 2002. godine kada je Davutoglu imenovan za savetnika turskog premijera Tajipa Erdogana. Međutim, nakon što je ovaj profesor međunarodnih odnosa postavljen za ministra spoljnih poslova 2009. godine, to je postalo opšte mesto. Davutoglu je 2001. godine objavio studiju „Strategijska dubina” (tur. Stratejik Derinlik), koja suštinski predstavlja programsko stanovišto današnje turske spoljne politike. Ovo delo, kako kaže Darko Tanasković, zasnovano je na „platformi (neimenovanog) neoosmanizma, sagledavanju aktuelnog i predviđanju budućeg stanja i kretanja u međunarodnim odnosima, kako na regionalnom tako i na globalnom planu”. „Strategijskom dubinom” je postavljena osnova tzv. Davutogluove doktrine, koja čini se predstavlja, neformalni, ali manifestni raskid sa uzdržanom politikom kemalizma, oličenom maksimom „mir u zemlji, mir u svetu” i često karakterisanom kao izolacionističkom. » više..