pixwords solution francais solution Pixwords 3 lettres solution Pixwords 5 lettres solution Pixwords 10 lettres solution Pixwords 14 lettres solution Pixwords 17 lettres word academy answers
Balkanski centar za Bliski Istok

Održana tribina “Značaj društvenih medija u reprezentaciji islama i muslimana” u Novom Pazaru

U organizaciji Balkanskog centra za Bliski istok u ponedeljak 26. decembra u prepunoj Svečanoj sali Kulturnog centra u Novom Pazaru održana je tribina “Značaj društvenih medija u reprezentaciji islama i muslimana”.

Prisutnima na tribini obratili su se mr Muhamed ef. Demirović ispred NVO Svetionik, Davor Marko medijski analitičar i Ivan Ejub Kostić ispred Balkanskog centra za Bliski istok. Moderatorka tribine bila je Jovana Tripunović.

Jovana Tripunović je na početku tribine prisutne upoznala sa predstojećom online kampanjom koju će Balkanski centar realizovati tokom naredne godine pod naslovom “Islam i modernost”. Ona je potom istakla da više od 65% građana Srbije ima pristup internetu. Zbog toga, po njenom mišljenju, neophodno je informisati mlade o čestoj zloupotrebi društvenih medija u svrhu širenja govora mržnje i eksluzivističkih svetopogleda, kao i o neophodnosti da se online prostor ispuni sadržajem koji bi na adekvatan način mogao da pruži kontra-narativ takvim idejama.

Ivan Ejub Kostić, izvršni direktor Balkanskog centra za Bliski istok, nadovezao se na uvodne reči Jovane Tripunović statističkim podacima iz istraživanja koje je 2016. godine na teritoriji Sandžaka sproveo Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Kostić je u svom izlaganju naveo podatke iz pomenutog istaživanja koji se tiču nedostatka poverenja građana u državne institucije, a posebno je istakao izuzetno negativnu percepciju građana spram medija u koje poverenje po istraživanju ima samo 0.3% ispitanika.
Osim toga, Kostić je naveo i rezultate istraživanja koji se odnose na veoma visoki stepen religioznosti stanovnika Sandžaka kao i na njihovu veoma visoku samoidentifikaciju sa islasmkim svetom koja procentualno nadilazi nacionalnu i regionalnu identitesku pripadnost. Svoje izlaganje Kostić je zaključio podacima koji se tiču društevnih medija istakavši da ispitanici dolaze u dodir s eksluzivističkim sadržajem putem društvenih medija u čak 53% slučajeva, dok je u isto vreme samo 8% ispitanika upoznato sa sadržajem na društvenim medijima koji je u poziciji da pruži kontra-narativ eksluzivističkim porukama i govoru mržnje.

 

 

Nakon Ivana Ejuba Kostića ef. Demirović se na početku svog izlaganja osvrnuo na medijska izveštavanja o islamu koja u očima i srcima muslimana ne izgledaju ni malo realno. Takva izveštavanja po ef. Demiroviću za cilj imaju da povuku znak jednakosti između muslimana i samog islama što je neprihvatljiv postupak. Takođe, ef. Demirović istakao je da je danas apsolutna većina muslimana u talačkom položaju zbog jednog procenta muslimana koji krivo razumeju islamsku poruku i kojima mediji posvećuju apsolutno nesrazmeran prostor, koncetrišući se na negativne vesti i pojave iz islamskog sveta pri čemu u potpunosti prenebregavaju mnogobrojne glasove muslimana koji pozivaju na mir i suživot s drugima.

S druge strane ef. Demirović skrenuo je pažnju da koliko god medijsko izveštavanje ima značajan udeo u negativnoj reprezentaciji islama da ujedno velika odgovornost leži i na samim muslimanima koji moraju značajno angažovanije da se posvete širenju pozitivne islamske poruke. Efendija je na kraju svoga izlaganja pogotovu ukazao na opasnost od kompulzivnog bavljenja verskim formalizmima usled čega se zanemaruje celokupan i višeslojni islamski svetopogled i učenje.

U završnom izlaganju na tribini, medijski analitičar Davor Marko izneo je nalaze svog istraživanja koje je sproveo na teritorijama Bosne i Hercegovine i Sandžaka o načinu na koji mediji izveštavaju o islamu. U svom istraživanju Marko se skoncentrisao na tri dimenzije reprezentacije islama u medijima: a) kakav jezik mediji koriste pri izveštavanju o islamu i muslimanima b) kakvom retorikom se verski lideri služe pri predstavljanju islama i c) kako publika reaguje na poruke medija i verskih  lidera. Nakon iscrpne prezentacije rezultata dobijenih pomenutim istraživanjem Marko je upoznao prisutne na koji način pretraživači na društvenim medijima funkcionišu kao i kako sami korisnici utiču svojim lajkovima i ponašanjem na sadržaj koji će im biti ponuđen na društvenim mrežama poput Fejsbuka.

Nakon izlaganja učesnika tribine razvila se i izuzetno živa i konstruktivna diskusija sa prisutnom publikom. Diskusija se fokusirala na spornu terminologiju i različite vidove stereotipa kojima se mediji koriste pri izveštavanju o islamu. Takođe, problematizovano je i pitanje tendencioznog medijskog preuveličavanja o potencijonalnim terorističkim pretnjama kako bi se ostvario veći profit.