reponse pixword solution Pixwords 3 lettres solution Pixwords 6 lettres solution Pixwords 9 lettres solution Pixwords 13 lettres solution Pixwords 15 lettres 94 answers
Balkanski centar za Bliski Istok

Razgovor sa Njegovom ekselencijom dr Mađidom Šadudom

Razgovarao: Ivan Ejub Kostić

Balkanski centar za Bliski istok je razgovarao sa Njegovom ekselencijom ambasadorom Sirije u Beogradu dr Mađidom Šadudom o situaciji u Siriji i na Bliskom istoku.

BCBI: Zapadni mediji i analitičari navode da je osnovan komiteta koji je bio zadužen da se bavi pitanjem kako da Sirija izbegne ili spreči moguće demostracije još pre nego što su protest i izbili u Siriji. Tvrdi se da je komitet doneo zaključke po kojima razlozog što su revolucije u Egiptu i Tunisu uspele, to što Ben Ali i Mubarak nisu upotrebili svu raspoloživu silu protiv demonstranata. Shodno tom zaključku, preporuka komiteta je bila da ako sirijski režim želi da spreči revolucija mora u startu da odlučno upotrebi svu raspoloživu silu kako bi suzbio proteste. Kako Vi komentarišete ove navode ?

Na početku želim da se zahvalim Vama i vašem Centru što ste mi pružili priliku da govorim o događajima u arapskom svetu i Siriji. Takođe, iskoristio bi ovu priliku da uputim veliku zahvalnost srpskim medijima i srpskom narodu kome želim napredak i prosperitet u budućnosti. Ono što se trenutno dešava u arapskom svetu i Siriji, jeste jedan globalni medijski propagandni rat. Tokom svake krize u svetu, ne samo u arapskom svetu i Sriji, pojavaljuje se veliki propagandni rat. Tokom takvih kriza mediji šire ono što njima odgovara pre svega na osnovu političke pozadine. U mnogobrojnim slučajevima takvo ponašanje medija nije u skladu sa činjenicama. Zbog čega je jasno da se sa takvim izveštavanjem ima jasan i određeni cilj. Kada se konkretno radi o Siriji, primetili smo da u medijima Sirija ima poseban tretman. Nakon dešavanja u Tunisu i Egiptu, Zapad je stekao veliko iskustvo kako mediji treba da se ponašaju, i to što su naučili koriste sada u slučaju Sirije. Kada je počela kriza u Tunisu i Egiptu medijske kuće su imale različita izveštavanja, čak i stavovi nekih država nisu bili jasno određeni. Nekoliko meseci pre nego što su počela zbivanja u Siriji mnogi planovi su skovani. Odvojeno je preko 4 milijarde dolara za medijsku kampanju. Ali zašto ? Ovo je veoma važno da se objasni. Razlog za to je, što su države koje su to organizovale znale da se situacija u Siriji mnogo razlikuje od onih u Tunisu, Egiptu i Libiji. Pre svega zbog toga što je sistem, to jest režim, u Siriji vrlo čvrst. Režim u Siriji pruža mnogo toga sirijskom narodu, socijalna uloga države je veoma široka. Pored toga, ono što smeta, jeste čvrst stav sirijskog režima prema palestinskom pitanju i arapskom pitanju uopšte. Zapad je smatrao da će se stvari u Siriji završiti za najviše dva meseca kao štu je to bio slučaj u Tunisu i Egiptu, međutim ako danas uporedimo zbivanja u Tunisu, Egiptu i Libiji sa zbivanjima u Siriji tu postoji velika razlika. Kao prvo u Tunisu i Egiptu videli smo veliku količinu ljudi na demonstracijama dok u Siriji to nije slučaj. Bile se demonstracije u početku protiv režima ali u malom broju, nakon čega smo videli demonstracije za podršku režimu u veoma velikom broju. Demonstracije koje su organizovane za podršku režimu su okupile oko dvanest miliona ljudi. Druga stvar, vojska i u Tunisu i u Egiptu je bila protiv režima, dok to nije slučaj u Siriji. Sirijska vojska se do sada pokazala kao deo naroda i čvrsto je pokazala da je uz režim. Zavera Zapada inače ima za cilj da rasparča arapske države u više manjih država. Za Egipat je planirano da se podeli u tri države, isto to je planirano i za Siriju, Liban, Alžir, Libiju. Ovako nešto smo već videli u Sudanu.

BCBI: Demonstracije su otpočele u gradu Dara, da bi se ubrzo proširile na Letakiju. U Letakiji su protesti prvenstveno bili lokalnog karaktera i ticali su se grupe “al-Šabiha” za koju se u zapadnim medijima kaže da se bavi ucenama, zelenašenjem, trgovinom droge, trgovinom oružija i drugim nedozvoljenim radnjama. Ta grupa se inače povezuje sa dobrotvornom organizacijom “al-Murtada” koja je navodno pod kontrolom predsednikovog rođaka Džamila-al-Asada i smatra se da je ona neka verzija državne paramilitarne organizacije koja obavlja “prljave” poslove za državu. Da li i koliko veze ima al-Šabiha sa sirijskim režimom ?

Na ovo pitanje ću odgovoriti iz dva dela. U Siriji kao i u svakoj državi na svetu postoje problemi. Na početku demonstracija videli smo zahteve koji su legitimni. Vlast je odmah preduzela odgovarajuće mere kako bi izašla u susret demonstrantima. Preduzete su mnogobrojne mere i ekonomske i političke. Nakon ovih poteza vlade došlo je do smirivanja demonstracija, nakon čega su na scenu stupile određene kriminalističke grupe. Ali, da odgovorim konkretno na pitanje povodom Šabihe. Ovaj izraz se nije pojavio samo u Siriji. Taj izraz se pojavio i u Tunisu, Egiptu, Libiji i Jemenu. Samo su ih u Tunisu zvali Baltađi, a u Egiptu i Jemenu Balatiđa. Mi u Siriji nemamo ništa nalik Šabihi. U Siriji postoje tri snage za očuvanje reda a to su vojska, snage bezbednosti i specijalne jedinice. U samom početku je i sam narod tražio da se naoruža. Zapad koristi izraz Šabiha kako bi narušio ugled sirijske vojske. To je suština zašto se taj izraz koristi.

BCBI: Zapadni mediji dosta pričaju o tome da vojskom, to jest trećom i četvrtom divizijom, upravlja predsednikov brat Maher-al-Asad, i da se uopšte na svim važnijim mestima nalaze pripadnici porodice al-Asad ili pripadnici manjinske sekte alevita kojoj pripada i predsednikova porodica. Do koje mere je to istina ako se uzme činjenica da Baath partiju čine suni muslimani preko 80% ?

Ovo je vrlo važno pitanje. Na početku sam govorio o jedinstvu sirijskog naroda, i baš zbog te činjenice sirijski narod je jak. Kada kažem da je sirijski narod jak, šta to znači ? To znači da ne postoje nikakve podele u sirijskom narodu. Nikakve ! Želim da objasnim jednu veoma važnu stvar ovde. Za priče o sektaškim podelama u sirijskom naordu opet je odgovorna medijska propaganda. Njoj je zadatak da širi mržnju i da zavadi sirijski narod. Sirijski narod ne poznaje ovakve podele, svi u Siriji žive bez ikakve razlike. I ne samo to, Sirija je uvek bila otvorena i za sve izbeglice iz regiona. Sirija je prihvatila dva miliona izbeglica iz Iraka, koji raspolažu svim državnim uslugama kao i Sirijci. Iz Libana su od sedamdesetih godina pa do danas bežali mnogi, bez obzira kojoj sekti pripadali. Znači kao što sam rekao, Zapad igra na kartu međuverskih sukoba i nesloge kako bi oslabili sirijski narod i režim. Nakon što u tome nisu uspeli, onda su krenuli na vojsku. Tvrde da jedna mala skupina kontroliše čitavu vojsku koja broji preko 500 000 ljudi, i koju čine sve manjine u Siriji. Brat predsednika je oficir u četvrtoj diviziji, dok je površina Sirijie 185 000 kvadratnih kilometara, a njena populacija iznosi oko 22 miliona stanovnika, pa kako je moguće da jedna divizija od 4000 ljudi pokriva toliku zemlju ?! Ministar odbrane je hrišćanin, šef vojske je musliman, to su samo neki od primera da u Siriji ne postoji verske podele.

BCBI: Takođe, pominjalo se da je početkom juna osnovan pokret “Slobodnih oficira”, koji je stao na stranu protestanata, da li tu ima istine ?

Ovo pitanje je nastavak onoga o čemu sam Vam upravo govorio. Kada nisu uspeli da razbiju vojsku po verskim osnovama, onda su počeli da pričaju o disidentima. U Siriji ne postoje disidenti. Postoje samo begunci. I njihov broj iznosi oko 30 ljudi. Mislim da 30 ljudi u odnosu na 500 000, koliko broji sirijska vojska, ne predstavlja ništa. Međutim, tu postoji još jedna stvar. Postoje ljudi koji su uhvaćeni da nose vojne uniforme, a da uopšte nisu vojnici, već civili. Ti ljudi su priznali odakle im uniforme. Kod nekih su čak pronađene i šiveće mašine.

BCBI: Koja je uloga Saudijske Arabije u dešavanjima u Siriji, a koja Irana ? Puno se priča o njihovom međusobnom sukobu za regionalni uticaj, koji se lomi na leđima Sirije ?

Pitanje Irana i Saudijske Arabije je vezano za arapsko-izraelski sukob. Takođe, ono je vezano za interes amerike da ostvari dominaciju u regionu. Kako bi ostvarila ovaj cilj Amerika radi na kreiranju regionalnih sukoba. Ali zašto ? Pre svega jer joj je interes da spreči da se pojavi snažna država u našem regionu koji je bogat naftom. Drugo, u regionu gde izbije sukob najveći prodavci oružija su zemlje Evrope i SAD. Tako, njima odgovara da bude sukoba kako bi mogli da prodaju oružije. Daću Vam mali primer. Nakon islamske revolucije u Iranu izbio je rat između Iraka i Irana. Mi taj rat zovemo “posredni rat”. Taj rat je samo prividno vodio Irak, a u stvari on je vođen u interes nekih evropskih zemalja i SAD. Tako da oni putem sektaških sukoba i posrednih ratova rade na slabljenju država u regionu kako bi sproveli svoje interese, a oni su krađa nasleđa i bogatstva država. Oni ne biraju sredstva kako bi to postigli.

BCBI: Skoro je bila poseta katarskog premijera Siriji kako bi posredovao između sirijskog režima, protestanata i opozicije. Kako Vi gledate na ovu posetu i na ulogu arapskih država u smirivanju situacije u Siriji ?

Što se tiče posete arapskih zvaničnika to je u sklopu jedne odluke koja je donesena u okviru Arapske lige. Međutim, želim da objasnim jednu veoma bitnu stvar. Tokom zbivanja u Siriji, primetili smo da kad god krene ka smirivanju situacije pritisci od spolja počnu opet da se pojačavaju. Počelo je sa Savetom bezbednosti, gde je došlo do veta Rusije i Kine, jer su oni shvatili da se Siriji sprema isti scenario kao Libiji. Zato su iskoristili svoje pravo na veto. Ja smatram kao akademik, da je potez Kine da iskoristi veto jedna velika strateška promena u svetu. Takođe, i predsednik Medvedev je rekao da Rusija više nikada neće dozvoliti da se Savet bezbednosti koristi za nasilne promene režima u svetu. Tako nakon neuspelih pritisaka od strane zapadnih država, sada se nažalost pokušava da se izvrši pritisak preko arapskih država.Sirija se ne protivi bilo kom pozitivnom mešanju, bilo one od strane arapske ili nearapske strane, ali pod sulovom da one ne narašuvaju integritet i suverinitet Sirije.

BCBI: Za kraj kako vidite izlaz iz situacije u kojoj se Sirija nalazi ?

Predsednik Asad je odredio kako će se izaći iz ove situacije. Izlaz treba tražiti političkim putem. Ne postoji ni jedan drugi put. Međutim, kao što sam rekao u Siriji trenutno postoje oružane grupacije na ulicama koje ubijaju ljude i narušavaju poredak države. Za političko rešenje treba stabilno stanje u zemlji. Zato Sirija trenutno deluje u dva smera. U prvom smeru radi na tome da se stane na put toj naoružanoj grupi ljudi i da se oni izoluju. Drugi smer, se tiče političkog rešenja. Predsednik Asad je doneo nekolicinu odluka koje omogućavaju političke reforme u zemlji. Doneo je novi zakon koji se tiče višepartijskog sistema u zemlji. Do sada je fromirano jedanest novih stranaka. Zatim donesen je novi zakon za lokalne i pralamentarne izbore. Treće, donet je novi zakon koji se tiče medija, i takođe, formiran je komitet koji treba da radi na izmenama ustava države u naredna četiri meseca. U okviru ovog političkog rešenja uspostavljen je jedan široki dijalog u zemlji u kome učestvuje pored države i nevladin sektor.Na kraju želim još nešto da dodam. U zadnje veme smo čuli, kako na Zapadu, tako i na Bliskom istoku, da primer Libije može da posluži kao model za rešenje situacije u Siriji. Međutim, kao što je Predsednik Asad rekao, Sirija je jaka država sa svojim veoma izraženim demografskim specifičnostima, i ako bude došlo do napada na Siriju, nju će braniti 22 miliona ljudi. I to je jasna poruka sirijskog naroda.