solution pixwords solution Pixwords 2 lettres solution Pixwords 5 lettres solution Pixwords 8 lettres solution Pixwords 12 lettres solution Pixwords 18 lettres word academy answers
Balkanski centar za Bliski Istok

Povodom smrti Muhamed Arkuna

Piše: Ivan Ejub Kostić

Muhamed Arkun je slovio za možda najdubljeg i najkomplesknijeg savremenog islamskog filozofa. Rođen je 1928. godine u Alžiru u malom mestu Tourirt-Mimoun. Bio je berberskog porekla. Ono što je možda bilo od presudnog uticaja na naučnu misao Muhamed Arkuna, jeste njegova izloženost magrebskoj, arapsko-islamskoj i evropskoj kulturi tokom njegovog školovanja. U takvoj konstalaciji, Arkun je bio u mogućnosti da spozna nedostatke i probleme islamske tradicije, a da se, s druge strane, upozna sa pluralističkim i dinamičkim pogledom na svet.

Njeogova glavna preokupacija je bila dekonstrukcija svega onoga što je bilo “nepromišljeno” i “nezamislivo” u klasičnoj i modernoj islamskoj misli. Tim promišljanjem Arkun je napravio prelazak sa “promišljanja tradicije” i čak sa “promišljanja Kurana” ka “ponovnom promišljanju čitavog islama”. Arkun je ovim postupkom za cilj imao da postigne oslobađanje svih nepromišljenih i nezamislivih pitanja, kao što su vladavina zakona i civilnog društva i pozicija žena unutar islama ,od dogmatičnog jarma islamske ortodoksije. Bio je ubeđen da bi se time stvorila atmosfera za radikalnu rekonstrukciju uma i društva u savremenom muslimanskom svetu. Takođe je isticao da su objava i priroda Kurana, sekularizam i indiviudalizam takođe potpuno nepromišljene i nezamislive kategorije u dosadašnjo istoriji islamske misli, zbog dominantne pozicije ortodoksne uleme u istoriji islamske kulture.

Arkunovo mišljenje o poziciji idžtihada (individualno rasuđivanje),za razliku od maltene svih liberalnih islamskih mislilaca, je bilo veoma jedinstveno. On je smatrao da ako se zaista želi korenita reforma Islama, praksa idžtihada mora da se ostavi po strani, jer je ona limitirana i usko vezana za epistemološki okvir koji je nastao u vreme pravnika 8. i 9. veka. On umesto idžtihada predlaže upotrebu savremenih kritičkih analiza koje bi se bavile strukturom islamskog rasuđivanja. Iako se Arkun zalagao za primenu moderne nauke, on se nije predavao u potpunosti modernizmu. Isticao je potrebu za ponovnom procenom islamskog rasuđivanja, ali je sa druge strane kritikovao i modernizam, za koji je smatrao da će biti obogaćen uz pomoć islamskog obrasca.

Ukratko ono što je Arkun pokušavao, jeste da ponovnim preispitivanjem islamske tradicije kroz istoriju, filozofiju, epistemologiju, semiotiku i sociologiju a uz pomoć pluralističkog i slobodnog uma ponovo spoji Islam sa naprednim svetom čiji je on nesumnjivo bio sastavni deo tokom velikog dela svoje istorije.

Velika važnost Arkunovog dela leži u njegovoj brizi za metodološka pitanja koja su odsutna u muslimanskoj naučnoj misli o Islamu generalno, a naročito u vezi sa Kuranom.

Nakon dugogodišnje profesorske karijere, tokom koje je bio redovni profesor islamskih studija na Sorboni (Pariz), 1995. godine je otišao u penziju. Po odlasku u penziju otišao je da živi u Kazablanku (Maroko) u rodni grad svoje žene. Pored profesure na Sorboni, Muhamed Arkun je tokom svoga života bio i urednik čuvenog naučnog časopisa Arabica (Lajden), a takođe je bio i jedan od članova upravnog odbora i naučni saradnik Instituta za ismailitske studije Aga Kana u Londonu i učesnik mnogobrojinih međunarodnih konferencija i seminara. Takođe je predavao i kao gostujući profesor na mnogim renomiranim univerzitetima širom sveta kao što su MekGil (Montreal,Kanada), Univerzitet Prinston (SAD), Amsterdamski Univerzitet, itd. Uprkos svojoj zaista više nego bogatoj naučnoj karijeri, u svojoj domovini, Alžiru, nikada za svoga života nije bio prihvaćen, niti od intelektualne elite, niti od vlasti. Zbog toga sahrana Muhamed Arkuna je bila zabranjena u Alžiru zbog straha od moguće reakcije islamskih fundamentalista, koji su ga neretko označavali kao kafira (nevernika). Autor je velikog broja knjiga kako na arapskom, tako i na engleskom i francuskom jeziku. Neka od njegovoih najvažnijih dela su : Rethinking Islam: Common questions, Uncommon answers (1994), The Unthought in Contemporary Islamic Thought (2002), Lectures du Coran (1991), Pour une critique de la Raison islamique (1984), Mina-l-ijtihâd ilâ naqd al-‘aql al-islâmi (1991), itd.

Muhamed Arkun preminuo je u utorak 14. septembra u Parizu 2010. godine. Dženaza za Muhamed Arkuna je klanjana u Kazablanci, gde je takođe i sahranjen.