Intervju Ivana Ejuba Kostića u dnevnom listu Danas – “Drugačije sagledavanje Bliskog istoka”

Razgovarao: Vladimir Matković

Dramatična zbivanja na Bliskom istoku, posebno u Siriji i Egiptu, ne silaze sa naslovnica svetske dnevne štampe. Nažalost, ova dešavanja često su i udarne televizijske vesti. O komplikovanim odnosima u ovom delu sveta, ali i o vezama našeg regiona sa Bliskim istokom razgovaramo sa islamologom Ivanom Ejubom Kostićem.

Da li je Zapad “pogrešio” što je jedinstveno podržao sirijsku opoziciju, koja je sama razjedinjena i podeljena?

– Momenat kada je sve krenulo nizbrdo u Siriji, nakon inicijalnih mirnih protesta protiv Bašara el Asada, jeste potez opozicije i demonstranata da oružjem pokušaju da svrgnu s vlasti Asada. Sirija je država s veoma heterogenim stanovništvom i zaista je bilo malo verovatno da će, ako dođe do oružanih sukoba, opozicija uspeti da brzo i efikasno okonča proces rušenja Asada, uprkos činjenici da procentualno veliku većinu Sirije čine sunitski muslimani. Bašar el Asad ima veoma snažnu kontrolu nad vojskom i specijalnim jedinicama, kao i podršku njegovih međunarodnih saveznika Irana i Rusije. Pored podrške Irana i Rusije moramo da uzmemo u obzir i da Izraelu kao glavnoj vojnoj sili na Bliskom istoku u potpunosti odgovara da Bašar el Asad ostane na vlasti. U takvoj situaciji je bilo jasno da bezrezervna podrška Saudijske Arabije i drugih zemalja Zaliva, kao i dozirana podrška Zapada, ima veoma limitirane mogućnosti. Zbog ovih činjenica se nikako nije smelo ulaziti u avanturu i započinjati sukob koji je do danas odneo preko 100.000 života, pri čemu se kraj sukoba teško nazire. Za pravac ka kome se kreće situacija u Siriji može kao odličan primer da nam posluži sadašnje stanje u Iraku, nakon više od deset godina od svrgavanja s vlasti Sadama Huseina.

Kako procenjujete da će se razvijati situacija u Egiptu nakon vojnog udara, budući da su izrečene presude za masovna pogubljenja “terorista” i da između ostalih i novinari Al Džazire i dalje sede u zatvoru?

– Stanje u Egiptu je više nego kritično. Danas, polako, svima postaje jasno da je podrška Armiji od strane kvaziliberalnih i pseudosekularnih organizacija da izvrši puč svrgavanjem s vlasti prvog demokratski izabranog predsednika Egipta Mohameda Morsija katastrofalna greška. Zbog toga se može s pravom konstatovati da su upravo te snage u velikoj meri najodgovornije za stanje u kome se danas nalazi Egipat. Muslimanska braća nisu nikakva teroristička organizacija, već je proglašavanje Muslimanske braće “terorističkom organizacijom” način kojim Armija daje sebi legitimitet da beskompromisno reaguje u slučaju mirnih protesta koje ova organizacija pokreće, ubijajući i hapseći na desetine hiljada nedužnih ljudi. Što se tiče slobode medija tu je situacija takođe potpuno užasavajuća. Armija u potpunosti kontroliše medije sprovodeći neverovatno agresivnu cenzuru. Pri tome sadržinski televizijske emisije, novinska izveštavanja i propagandni spotovi počinju da spadaju u žanr naučne fantastike. Takođe, veoma je važno da se istakne i krajnje licemeran i neprincipijelan stav zapadnih država koje sede mirno, skrštenih ruku, ne preduzimajući ništa dok egipatski vojni vrh na najbrutalniji način zabranjuje organizacije koje mu se suprotstavljaju, a njihove članove i aktiviste hapsi, muči i ubija. Očigledno je da je proces demokratizacije Egipta i poštovanje najelementarnijih ljudskih prava od strane zapadnih zemalja stavljeni ad acta zarad viših geostrateških interesa.

Možete li se osvrnuti na položaj hrišćanskih manjina na Bliskom istoku?

– Veoma je teško uopšteno odgovoriti na to pitanje. Bliski istok je veliki region i on obuhvata značajan broj država. Sasvim je drugačiji status hrišćana na primer u Libanu, gde oni predstavljaju jedan od najvažnijih stubova društva, i položaj u kome se hrišćani nalaze u Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama Zaliva, gde pre možemo da govorimo o nepostojanju bilo kakvih prava, a ne o stepenu poštovanja tih prava. Zato je veoma teško dati jedan unificiran odgovor, jer kao što postoje ogromne razlike u pravima kojima muslimani raspolažu na tlu Evrope, tako postoje i značajne razlike u poštovanju prava hrišćana u zemljama Bliskog istoka.

Kako se prema vašem mišljenju Bliski istok tretira u ovdašnjim domaćim medijima?

– Veoma površno. Uglavnom se Bliskim istokom mediji u našoj zemlji bave samo kada za to ima nekog konkretnog povoda. Ne postoje televizijske emisije ili novinske analize koje bi se na ozbiljniji i dublji način bavile problemima ovog regiona. Pored toga, Srbija ima sada već dugu tradiciju da “stručnjaci” koji pišu i koji su u poziciji da stvaraju sliku u našoj javnosti o Bliskom istoku gaje veoma čudnu i strastvenu dozu animoziteta spram muslimana i islama kao religije, zbog čega njihovim analizama i izjavama nedostaje objektivnost i naučna nepristrasnost. Doduše, pored toga često je po sredi i nedovoljna obaveštenost ili jedan šablonski i stereotipizovan pogled na Bliski istok i islam.

Možete li nam nešto reći o centru čiji ste direktor?

– Balkanski centar za Bliski istok je nastao sa idejom da okupi mlade istraživače koji se akademski bave kako bliskoistočnim regionom i islamskim studijama tako i uticajem petovekovnog prisustva Osmanskog carstva na našim prostorima na politiku, jezik, književnost, vizuelnu umetnost, običaje i druge aspekte društvenog života balkanskih naroda. Cilj je da se okupljanjem mladih naučnika stvori klima u društvu i naučnoj javnosti koja bi vodila drugačijem sagledavanju Bliskog istoka, islama i osmanskog nasleđa na prostoru Balkana. Do sada je percepcija u srpskoj naučnoj javnosti spram islama i osmanskog perioda bila u velikoj meri pod snažnim uticajem evropocentričnog, orijentalističkog ili pak nacionalističkog diskursa, koji predstavljaju okosnicu i srž za permanentno “ratoborno” i agresivno raspoloženje koje većina Srba gaji spram muslimana na našim prostorima, a koje je kulminiralo tokom ratova devedesetih godina na teritoriji Bosne i Hercegovine. Takođe, Centar ima za cilj i da se ponovo uspostave veze s institucijama i istraživačima iz drugih republika bivše Jugoslavije iz već pomenutih naučnih oblasti, veze koje su posledicom rata devedesetih godina skoro u potpunosti zamrle. Nažalost, ostvarivanje ovog cilja ne ide niti brzo niti lako jer se mnogo toga ružnog desilo i mnogo toga “malignog” je izrečeno i napisano tokom ratnih godina (a i generalno tokom čitavog veka i po unazad) da podozrenje postoji u velikoj meri.

 

Intervju je publikovan u vikend izdanju dnevnog lista Danas 17.05.2014. Da preuzmete intervju u publikovanom formatu u PDF-u kliknite ovde.